Srdito i snažno, bacila sam sve
U ponor stakla.
Iz besa, lupila sam vrata,
I odlučila da odem zauvek
Iz vašeg mraka.
Vrištala sam na zidove koji me ne čuju,
Zamišljajući ljude koji me ne razumeju.
Hodala sam pijana i bosa
po kiši i asfaltu.
Od gorčine ovoga sveta,
Pevala sam izmišljenu himnu ljubavi
Belom golubu.
Divlja, i neukrotiva,
radosna i besna,
tužna i srećna,
strastvena i krhka
smirena i buntovna...
razbijena u sitne komadiće
u stotinama svojih delirijumskih krajnosti
onakva kakva jesam!
Ljubila sam oranice,
Dušu Vojvodine,
Antićevu bistu u Dunavskom parku,
Srce njegove Vojvodine.
Staru anđeosku statuu na početku Jevrejske.
Ljubila sam reku,
Satima slikala prstima po nebu
Onakva kakva jesam.
M.J.
Jaka i divna :)
ОдговориИзбришиbaš sam na tu statutu danas pomislio i eto
ОдговориИзбриши