Arijana

  Frantisek Drtikol (1883-1961) Proživela mnogo muka, mnogo iskušenja. Patnjom ugledala svetlost Okajala sebe Oprostila  bolu. Najzad prihvataš slobodnu volju. Ko istinski govori, umeće istinski da ćuti. Ko istinski čuva život, čuva svet. Jer nije nam dato carstvno nebesko za bolje sutra, To je nagrada za ovo što imamo. Neka se potrude da uvide, koliko smo puno dobili Ovde. Učenje je tek krenulo. Ljubav koju si u svetlosti spoznala kroz tebe govori: U granicama tvoga tela i volje tvoje, predaj mir drugima. **** Vreme u kojem živimo donosi promene, promene najlepše u čitavoj istoriji. Jer, ima li ičeg lepše od promene ljudske duše? Ima li ičeg svetije od spoznaje za slobodnom voljom? M.J.

Radosna linija hoda Pesma u zavođenju plesa Ples je vatra i ništa više Pokaži se  Song of the stars

U meni je više delova Ja ti on ona ono Mi vi svi Ne pitaj me ko sam Pusti me da budem iskra (Inspirisano devojčicom po imenu Iskra) *** Martin Munkacsi The Lark Lover 1930

Snaga je u tebi rasuta Rasteš kao dan, žanješ plodove kao mesečar. Po površinama hodaš Malo-čujnim rečima, Nad-realni vladar. Prisećaš se peska, tvoje rodne zemlje. Pre ere, gde li je rodonosnost visina postojivala? U pozadini tvojih stopa, čuje se, odjek iz daljina... Klavirska svita! Uzvisine krajolika, pošumljeni predeli iznad mokrih trava Kao rosa, narasla, u noćima pišeš sve što ti bitiše dan. Kolevka si stara, duša na izmaku snaga, Ponovo se, ponovo, rađaš u otkucajima grana. Njišu ih, nevidljive ruke. Oh, koliko si puta uvidela Tantalove muke, Grehove volja! Polagano grliš okruglu postojanicu, Vraćaš se izobilju svetova fioka Njihova mesta, nevidljiva su postelja Anđeoskih vetrova (strofa). Dažd otvara, dveri belina od mermera, posutih zlaćanim ornamentima. Mirisavi plodovi lotosa, Otvaraju se na tvome zalasku Latice belih ruža... Poput kašmira, purpurno veličaš sazvežđenu tavanicu Kojoj kraja nema. M.J.   The Blood of a Poet, Jean Coct

 ******** Šaputavo se korača…. Jednostavnost daje ključeve Znaš li gde je brava? M.J.

Strane nošene drugim stranama. Neravnine na neporubljenim tkaninama. Fragmenti čine tvoju celinu Manju od egzistencijalizma. Nedorečena si škrinja. Kapci ti zgasnu u jutrima, starih okana. Neka davna vremena. Omiljena boja prizora: Crno-bela. Beznađe te svakodnevno iskušava dok stvaraš kao najveća stena. I evo tvoje strasti Zamotane u vatru tirkizne svile. Neravnoteže te čekaju na svakoj zakrivini promene. Ako ne pucaš u pravi cilj, Pogodiće te sopstvena snaga uragana u vraćeno stanje implozije. Biće nadasve neplanirano, Planira da izdigne svaki minimalni pokret zemlje... Zemlja, ah ta rodnica svih suštastvenosti, Krvava majka po kojoj hodočanstveno hodaš, Oduvek ti beše strana... Grandioznost uzvišenog pogleda. Koracima sitnim moraš izdići suštastvo akrilnih neravnoteža. Misli su ti nestalna bura naizgled jednostavnih vitražnih boja, Ispod kojih se kriju. Zamršeni klupko, nalik na Gordijev čvor. Nemoj, ne! Nemoj biti mač!  Koracima sitnim moraš obliko

Baiser Passage Versailles, by Robert Doisneau 1950... ****** Koliko smo sebi čni, mislimo da nas Bog iskušava. Pogrešili smo, ali nismo sebični. Baš onda kada smo pomislili da smo moćni, Bili smo nemoćni. Sada smo svu snagu iskoristili u našu svrhu. Koliko smo zapravo nemoćni, kada je jedino što može da nas izleči: Bolest. Da li su se vremena promenila, ili samo oblici? I dalje smo isti, ne našom krivicom. Sve što nismo hteli, bilo je glasno bežanje od svesti. Na kraju, jedino što će nam ostati od Svevišnjega jeste: Tišina ... M.J.  Estas Tonne

*** Tako su nastale spontano reči koje slike vode. U tmini kada je noć zakrilila naše veđe Kačaljkama koje ih podižu, da bi se izdigle I dale prostor oku (objektivu) da uvidi Da pravila tek nastaju... *** Minimalizam je put Koji se nikada nije čuo. Sve rečeno, ostaje tajna.  M.J.

Gustav Klimt Možda je tako moralo biti, Možda sam San nalik Snu. U dubini mora sanjam da si anđeo Ja više nisam ja. Bez oblika, bez straha, bez nadanja... Svekolikočanstvo je pretapanje oblika u obličje. Bačen iznad scene, iznad draperija, iznad snopa svetlosti... Laterna magica Pusti sećanja da naviru iz dobrote koja svetli! U sebi Pusti suze. To su krila koja te kupaju. Ne, ne, ne Patnja je izmišljena Ako si u stanju da vidiš cvet Onda je mogućno da pogledima stvoriš... Počuj počuj počuj Taj mir Svekolikočanstva... M.J.

Preplavljene dubine tvojih misli Lagana vrteška Lutkarska predstava. Ponovo si dete, Rođeno da voli Ukuse poslastičara Kradeš krišom. Veliki osmeh, Ljudi kao lutkarske figure. Lalka, sečaš se te reči. Čula si je kao dete Od jednog stranca, Kako uzvikuje sa ukrasnim paketima pod miškom: Lalka, lalka... Putovanja i tandrkavi zvuk motora. Ritualna vožnja tvoga oca Sedela si uvek napred. Ljudi tada behu poprilično veći I smešni. Tvoj buđelar bile su salvete Da li? Ništa materijalno čudom, Volela si samo da kibicuješ. Kibicovati, to si čula ponovo od jednog Trgovca na najlon pijaci, Baš kada te je otac dovozio na tandrkavom motoru. Tata, tata da li i ti kibicuješ? André Kertész.