Arijana

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena  (zvuk klavira)   Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima...  - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog  i  nećeš drugde pronaći  TAJ dar...  do u mojim teškim   i  svetlim očima  za kojima si ži vot čitav čeznuo...   Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata -  rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk  flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo  stvaralaštvo u  meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor u kom vidim kakvim te je stvorio Bog porušimo granice ljubavi! Počela je

Nekud bih da idem Ne znam kuda idem   Beže mi koraci Plove misli Vrti se ploča u krug   Sve bi da se vrati U to vreme Nostalgija   Isključi kompjutere Podigni čašu Budi zanos  Revolucija Izuj cipele i hodaj U spirali noći Dok iz betona para isijava Sa muzikom i pesmom Zanesen i lud Uz ritmove  igraj Dok pada noćna kiša Ne planiram tok Želim da sam vetar Koji raznosi poruke   Ne  Ne mogu Nikad nisam umela Organizacija i planovi Definicija Sve me guši Ja bih samo da osećam Revolucija Marijana Jakobac

    Tišina me zove Tamo Gde je Sunce Moj dom Gde rosa čisti neprohodne staze Za vilinsko mi plesne korake    Prigrli me nežno ti   O čudesna kraljice   Svetiljko mira   Što nestašno treperiš   U krilima pluća mojih Bez osuda i kritika   Tamo gde mi priroda šapuće   Bez sveta kojem nikada nisam pripadala Bez reči koje mi govore     Šta bih trebalo da menjam   Bez onih koji me nikada nisu ni ugledali   U dušu   Tamo je moj Izvor Moj dom   Suština Prigrli me nežno ti O čudesna kraljice Svetiljko mira Što nestašno treperiš U krilima pluća mojih Bez osuda i kritika Marijana Jakobac

Devojka po imenu Florjan Dramska pesma Lica: Florjan i hor Pun je mesec, devojka po imenu Florjan izlazi na scenu umotana u zvezde sa cvetom u kosi Hor već uveliko stoji na sceni sa druge strane, u sredini je mesec. Devojka po imenu Florjan reče: - Kada sa sobom ostanem nebo postaje plavlje Hor: - A dani? Florjan: - A dani živi izleti mašte u purpurnim tokovima Moje svesti Florjan tužno uzvikne: - Teško je! Hor dramatično vikne: - Veoma je teško! Florjan tužno uzvikne: - Teško je! - Objasniti svetu ovome Spoznat svet pre rođenja Život moj je davno ostvareni san Hor je iznenađeno upita: - A nebo? Florjan odgovara: - A nebo granica sa koje svakodnevno silazim na zemlju Hor uplašeno uzvikne: - Teško je! Devojka po imenu Florjan dramatično vikne: - Veoma je teško! Hor uplašeno uzvikne: - Teško je! Florjan: - Objasniti svetu ovome ostvareni duh pre rođenja Hor je zabrinuto upita: - I već viđen raj? Devojka po imenu Florjan smireno izgovori: - I već viđen raj koji je ponovo Potrebno spustiti

  Fotografija: bebamur.com   Mi smo senke. Stari obirisi prošlih nadanja. Pepeo, blatnica, glineni artefakt. Prah iz predistorije koji je uskočio u istoriju dijahronijski; i sve što nosimo sa sobom sada, nosimo za buduća pokolenja. Mi smo deca sa željom devičaknske čistote koju smo nekad nosili. Mi smo sklupčana i preplašena počela koja vape za majčinim krilom i čašom toplog mleka. Mi smo nesvesni delanja svog sopstva. Ne želimo da padnemo!   Živimo za budućnost, kao da nam futurizam nije obistinio sadašnji trenutak. Mi sada mislimo onime što se dogodilo i što bi se moglo dogoditi. Mi smo trenutak... Mali tren, obris, momenat, koji se događa postpuno. Mi smo sada, koje je večno. Mi imamo oči da bismo gradili poglede, da bismo gledali poglede, i gradili svoje boje. Međutim, postoji tren, nalik dozivanju vila iz sazvežđa. Kada sklopimo kapke, tada sve, sada, postaje nalik na san, na vreme koje se može smestiti u sekundu. Naš unutrašnji let je nalik golubici , dobijamo krila.   Marijana

Lucy Campbell Art Kruže zvezde Oko mog umornog čela  Jato moje domovine Da bar mogu  Da umrem i sutradan Ustanem Kao da me niko nikad Ubio nije Marijana Jakobac