La double vie de Véronique, Krzysztof Kieślowski Predstoji prevelik dug, kada je duh gnevan. Reči su put, ali i oružje. Reči su igra, ali i poetika. Msitičnost, Put, Magija zamršenosti. Prazna posuda,vrti se ka istom smeru, Čineći rugobnost svoje svrsishodnosti. Puna činija je Blagovest , Ona čeka svog gospodara, da mu se preda u naručje Naiskap! Budi puna činija, Praznine , Koja nije šuplja. Svetlost, čistina... Koja nikada nije bila teška. Kako je tajna postala tajna, Odveć poznata, odveć strana? Odveć postojana, otkrivena, Nikada do kraja Dokučena, Dootkrivena? Ima li početak i kraj? Ima li ropac i raj? Nastoji nam težak put-trnovit dug Da budemo celi. Kao duhovi naših duša Nadvisimo reči Surovi manifest ega! Reči su: Rod, plod, delo, Materijal misli, Da li i večnost... One su: šok, Prodor, Porod, Skok, Vrelo, Poteklo iz unutarnjeg vrča-duše. Iz unutarnje istinitosti, koja je prethodila. Svesti-podsvesti.