Rominja kiša u svetosti duha jedne prelepe šarene zvezde koja je sada povređena. Dovoljno sam jaka, da ne pokleknem, ponovo krhka da se pokrenem. Duša mi veli: -Slaba sam, oprosti mi. Vejavica je odlučila da je zamaskira unutar milosti šarenila jedne prelepe zvezde. - Ko će me, ako ne istinitu? veli ona. Velika je muka od požrtvovanosti ljubav načiniti. Pitam se, opet mi veli duša: -Čemu dan i čemu noć, ako me ne prihvatiš unutar sebe, ako mi ne dozvoliš da te volim? M. J.