Wim Wenders Osećaš se prazno, Slomljeni su ti stubovi kičme I mirisi jutarnjih staza, U ovoj jeseni nakon kiše Kao da sve umire, Ni hram koji gledaš preda se, Oprati se ne može. Tvoji konci su poljupci silnih osećanja, Čitav ljudski svet Probada te. Beži, beži, beži Dete moje milo! Niko, ne vidi te. Osećaš se prazno Slomljeni su ti stubovi kičme I mirisi jutarnjih topola. U ovoj jeseni nakon kiše Kao da svet umire, Ni anđeo svetline mrzeti ga ne može. M.J.