Arijana

 Garry Winogrand (master of street photography) Ko to vapije za božanskim, za istinom Za dobrotom, do čovek ljubavi. Kome to nebo izmami osmeh na lice i povrati snagu? A mnogi su pohitali ka slavi i besu, I bili slavni u kovitlacu užasnutih bura čovečanstva. Kome je dato da voli, on ne pita za isitnu. Prekretnice se dešavaju, sakupljaju se ljudi u sumnji, Kome je dato da voli? Sada se nema hrabrosti, ali ima snage za istinu. Gde se sakrio onaj, koji je prve korake učio? Učiti, učiniti. Kao što nevinost čistine duha ume da zavlada, Kada duh spokoja njome ovlada. I sve se o boli peva, sve se o boli i piše, Jer, ko je pisao poemu ljubavi  bez ijedne kapi Prolivene? A, mnogi misle i misliće da su kapi što se prolivaju bolne. Ne postoji bol, u čoveku, Koji je pred zemljom pao nemoćan  Od silne ljubavi za životom. M.J.

 André Kertész Paris, Vert Galant on a Fall Afternoon, 1963 Treptaji lire moga srca, Sa žicama čipaka, koje gorčina pipkavo pipka. Sa bolom pred Gospodom stojim Kao nagi pregib pred svetom. Da li je to ikada bio put, poziv, kojim sam naumila krenuti? A zlo se uvuklo baš tamo, gde je telo najslabije, Gde je volja najkrhkija, Gde je želja najhrabrija I gde se stid uvukao pre rođenja Na putu stvaranja. Jer, sve što je bez stida moglo izniknuti, ukinula je bol Onoga ko me rađa. I zemlju ovu rosnu, nabreklu, nabubrelu, Pogodismo slepilom A sunce, Zapalismo vatrom naših želja. Sada me je stid da sam stid, Da sam čovek, Da sam belina, Da sam dete željno radosti. Ali šta li je radost, Bez težine Bez ogrešenja? M.J.

  ~ Legh Mulhall Kilpin (1853-1919), Gate of the Infinite Mnogi nisu iskusili nebeski poziv U kome su morali ostati nemoćni. Mnogi nisu iskusili odrešenost svih strasti i požuda, Poziv u kome je odricanje bilo jedini čin. Zato ni ne znaju koliko je mučno zaustaviti se pri svakoj neumerenosti, Pri svakoj potrebi, koja Vas razotkriva. Vaš čin ste Vi. Sigurni ste da možete sami? Moć je reč o kojoj se najviše kazivalo, Još uvek, o njoj se najmanje zna. Hrana, jelo, piće, -sve što vas veže i ne da vam da se igrate. Mnogi misle da je dete nezrelost, a zrelost starost. Ti stari , koji se čvrsto drže prstiju čela i sevnutog pogleda, Nedorasli su životu, jer su pomračili svaku njegovu poru. Sada mislite da je sve ono što vidite vera. Sve što gledate, ne mora da znači da je vera, Ne mora da znači da vidite. Doći će dan, kada ćete shvatiti, da ova telesa koja nosimo nisu izložba za prikazivanje, Već ruke puta stvaranja. I pitanje je kakvu će li snagu na k