~ Legh Mulhall Kilpin (1853-1919), Gate of the Infinite
U kome su morali ostati nemoćni.
Mnogi nisu iskusili odrešenost svih strasti i požuda,
Poziv u kome je odricanje bilo jedini čin.
Zato ni ne znaju koliko je mučno zaustaviti se pri svakoj neumerenosti,
Pri svakoj potrebi, koja Vas razotkriva.
Vaš čin ste Vi.
Sigurni ste da možete sami?
Moć je reč o kojoj se najviše kazivalo,
Još uvek, o njoj se najmanje zna.
Hrana, jelo, piće,
-sve što vas veže i ne da vam da se igrate.
Mnogi misle da je dete nezrelost, a zrelost starost.
Ti stari, koji se čvrsto drže prstiju čela i sevnutog pogleda,
Nedorasli su životu, jer su pomračili svaku njegovu poru.
Sada mislite da je sve ono što vidite vera.
Sve što gledate, ne mora da znači da je vera,
Ne mora da znači da vidite.
Doći će dan, kada ćete shvatiti, da ova telesa koja nosimo nisu izložba za prikazivanje,
Već ruke puta stvaranja.
I pitanje je kakvu će li snagu na kraju nositi.
Jer, gotovo nema razlike između onemoćalog od krivog hoda ili poroka,
Oboje su dobili život u rođenju.
Ta savršena telesa misle da mogu kupiti sve nevidljive tvari sazdane od čiste ljubavi.
Ako je tako, po čemu su onda ona lepša i viša od nesavršenih telesa?
Pitanje je kojim očima gledate?
Šta je fizička nemoć, naspram duhovne radosti koja je stepenicama stremila ka isceljivanju svake svoje zaprljane pore...
To je dete radosti, to je dete koje nikada neće mreti.
To je dete večnosti ljubavi, koje ne poznaje strah, neprijatelje, loše strane sveta,
To je dete koje se popelo iznad svog sveta.
M.J.
Коментари
Постави коментар