Пређи на главни садржај

svest





Baiser Passage Versailles, by Robert Doisneau 1950...


******

Koliko smo sebični, mislimo da nas Bog iskušava.
Pogrešili smo, ali nismo sebični.

Baš onda kada smo pomislili da smo moćni,
Bili smo nemoćni.

Sada smo svu snagu iskoristili u našu svrhu.
Koliko smo zapravo nemoćni, kada je jedino što može da nas izleči:
Bolest.

Da li su se vremena promenila, ili samo oblici?
I dalje smo isti, ne našom krivicom.
Sve što nismo hteli, bilo je glasno bežanje od svesti.

Na kraju, jedino što će nam ostati od Svevišnjega jeste:
Tišina...

M.J.

 Estas Tonne

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena  (zvuk klavira)   Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima...  - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog  i  nećeš drugde pronaći  TAJ dar...  do u mojim teškim   i  svetlim očima  za kojima si ži vot čitav čeznuo...   Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata -  rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk  flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo  stvaralaštvo u  meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor ...
1 коментар
Прикажи све

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti  U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti ...
4 коментара
Прикажи све

Stojim sa sobom sam

Stojim sa sobom sam  I život svoj  u rosnoj kosi sa prkosom osećam  Primičući se senci tajne Odupirući se površnosti svega Proničem u biće sveta Zenicu prapočetka Da odgovor pronađem I put svoj i vaseljenski nađem.  Sa sobom provodim sitne sate I razmišljam o ideji svega Poimajući Da je sve živo što se kreće  Čak i ono što je van naše planete!  Povezanost uvek predosećam.  I zato glasno znam...  Nikada predak umirati neće Ta jasna struktura univerzuma  U kojoj se zna kako poredak  Treba da funkcioniše.  Povezanost uvek predosećam.  Jer šta je vaseljna do otac naš Od kog smo potekli I prve korake učili I po čijem obliku smo nastali I makar mislili da smo ga se odrekli Sve u njemu postoji Zbog čega naš život Živi! I verno o večnosti sanja.... Marijana (Arijana) Jakobac
Постави коментар
Прикажи све