Strane nošene drugim stranama.
Neravnine na neporubljenim tkaninama.
Fragmenti čine tvoju celinu
Manju od egzistencijalizma.
Nedorečena si škrinja.
Kapci ti zgasnu u jutrima, starih okana.
Neka davna vremena.
Omiljena boja prizora:
Crno-bela.
Beznađe te svakodnevno iskušava dok stvaraš kao najveća stena.
I evo tvoje strasti
Zamotane u vatru tirkizne svile.
Neravnoteže te čekaju na svakoj zakrivini promene.
Ako ne pucaš u pravi cilj,
Pogodiće te sopstvena snaga uragana u vraćeno stanje implozije.
Biće nadasve neplanirano,
Planira da izdigne svaki minimalni pokret zemlje...
Zemlja, ah ta rodnica svih suštastvenosti,
Krvava majka po kojoj hodočanstveno hodaš,
Oduvek ti beše strana...
Grandioznost uzvišenog pogleda.
Koracima sitnim moraš izdići suštastvo akrilnih neravnoteža.
Misli su ti nestalna bura naizgled jednostavnih vitražnih boja,
Ispod kojih se kriju.
Zamršeni klupko, nalik na Gordijev čvor.
Nemoj, ne!
Nemoj biti mač!
Koracima sitnim moraš oblikovati građu.
Da sve nezaceljene površine postanu
Zaceljene.
Unutrašnjost tvoja se kleše poput rubina.
Rad je znojavo ulaganje tela,
Materijalnog obličja koje za života
Traži snagu -nosila- za terete oslobađanja
Prozračne frekvencije spiralne duše.
Rubin cvrena, miris vina, hmelja, kafe, znoja,
Ishrana u jedva postignuim terminima.
Sve okomite
Borbe oslobođenje su
Nakon teškog dana,
Zahvaljujući strastvenoj predaji tajni.
M.J.
Коментари
Постави коментар