Stojim sa sobom sam

I život svoj u rosnoj kosi sa prkosom osećam

Primičući se senci tajne

Odupirući se površnosti svega

Proničem u biće sveta

Zenicu prapočetka

Da odgovor pronađem

I put svoj i vaseljenski nađem.

Sa sobom provodim sitne sate

I razmišljam o ideji svega

Poimajući

Da je sve živo što se kreće

Čak i ono što je van naše planete!

Povezanost uvek predosećam.

I zato glasno znam...

Nikada predak umirati neće

Ta jasna struktura univerzuma

U kojoj se zna kako poredak

Treba da funkcioniše.

Povezanost uvek predosećam.

Jer šta je vaseljna do otac naš

Od kog smo potekli

I prve korake učili

I po čijem obliku smo nastali

I makar mislili da smo ga se odrekli

Sve u njemu postoji

Zbog čega naš život

Živi!

I verno o večnosti sanja....

Marijana (Arijana) Jakobac

Коментари

Популарни постови са овог блога

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena (zvuk klavira) Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima... - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog i nećeš drugde pronaći TAJ dar... do u mojim teškim i svetlim očima za kojima si ži vot čitav čeznuo... Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata - rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo stvaralaštvo u meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor ...

Прикажи све

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti ...

Прикажи све

Arijana

Претражи овај блог