Пређи на главни садржај

Beleška

 

Fotografija: bebamur.com
 

Mi smo senke. Stari obirisi prošlih nadanja. Pepeo, blatnica, glineni artefakt. Prah iz predistorije koji je uskočio u istoriju dijahronijski; i sve što nosimo sa sobom sada, nosimo za buduća pokolenja.

Mi smo deca sa željom devičaknske čistote koju smo nekad nosili. Mi smo sklupčana i preplašena počela koja vape za majčinim krilom i čašom toplog mleka. Mi smo nesvesni delanja svog sopstva. Ne želimo da padnemo!
 
Živimo za budućnost, kao da nam futurizam nije obistinio sadašnji trenutak. Mi sada mislimo onime što se dogodilo i što bi se moglo dogoditi.
Mi smo trenutak... Mali tren, obris, momenat, koji se događa postpuno. Mi smo sada, koje je večno.
Mi imamo oči da bismo gradili poglede, da bismo gledali poglede, i gradili svoje boje.
Međutim, postoji tren, nalik dozivanju vila iz sazvežđa. Kada sklopimo kapke, tada sve, sada, postaje nalik na san, na vreme koje se može smestiti u sekundu. Naš unutrašnji let je nalik golubici , dobijamo krila.
 
Marijana Jakobac
 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti  U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti
4 коментара
Прикажи све

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena  (zvuk klavira)   Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima...  - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog  i  nećeš drugde pronaći  TAJ dar...  do u mojim teškim   i  svetlim očima  za kojima si ži vot čitav čeznuo...   Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata -  rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk  flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo  stvaralaštvo u  meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor u kom vidim kakvim te je stvorio Bog porušimo granice ljubavi! Počela je
1 коментар
Прикажи све

Stojim sa sobom sam

Stojim sa sobom sam  I život svoj  u rosnoj kosi sa prkosom osećam  Primičući se senci tajne Odupirući se površnosti svega Proničem u biće sveta Zenicu prapočetka Da odgovor pronađem I put svoj i vaseljenski nađem.  Sa sobom provodim sitne sate I razmišljam o ideji svega Poimajući Da je sve živo što se kreće  Čak i ono što je van naše planete!  Povezanost uvek predosećam.  I zato glasno znam...  Nikada predak umirati neće Ta jasna struktura univerzuma  U kojoj se zna kako poredak  Treba da funkcioniše.  Povezanost uvek predosećam.  Jer šta je vaseljna do otac naš Od kog smo potekli I prve korake učili I po čijem obliku smo nastali I makar mislili da smo ga se odrekli Sve u njemu postoji Zbog čega naš život Živi! I verno o večnosti sanja.... Marijana (Arijana) Jakobac
Постави коментар
Прикажи све