 |
| Lucy Campbell Art |
Kruže zvezde
Oko mog umornog čela
Jato moje domovine
Da bar mogu
Da umrem i sutradan
Ustanem
Kao da me niko nikad
Ubio nije
Marijana Jakobac
Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena (zvuk klavira) Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima... - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog i nećeš drugde pronaći TAJ dar... do u mojim teškim i svetlim očima za kojima si ži vot čitav čeznuo... Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata - rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo stvaralaštvo u meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor u kom vidim kakvim te je stvorio Bog porušimo granice ljubavi! Počela je
Коментари
Постави коментар