Samo hrabri umeju pevati o boli

Roboti neće nadvisiti pesnički zov
Nad studenim zvezdama istine
O kojoj su pevali mrtvi.

Ideologije neće pokositi ljudska sećanja

Na svetlosna jutra tišina.

Lepota neće utihnuti.
Svet neće nestati.
Putovaće u svim neznatnim pravcima

I oblastima.

Tajna će otvoriti vrata opštosti i obznanjenosti.
Isceliće nas od površnosti.

Čovek će uprkos svemu, i dalje znati,
Ko je ko,
I ko je on.

Eho poezije, dopiraće do svih razapetih zvezda
I krvavih ljudskih srca koja su platila danak ovome svetu.

Procvetaće vizija pesnika vatre i ničega.
Razapeće se zastava znaka univerzuma

Nad pečatom greha ove planete,
Na kojoj će nevidljivošću istine

U ljudskim srcima zaživeti poezija.

Putovaće vizija Branka Miljkovića:
U svim srcima,
U svim nadama,
U svim čežnjama,
U svim pticama.

Hrabrost će dati prostor istini, jer...

Samo hrabri umeju pevati o boli.
A ko peva o boli,
Peva o radosti.

M. J.

Коментари

Популарни постови са овог блога

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena (zvuk klavira) Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima... - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog i nećeš drugde pronaći TAJ dar... do u mojim teškim i svetlim očima za kojima si ži vot čitav čeznuo... Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata - rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo stvaralaštvo u meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor ...

Прикажи све

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti ...

Прикажи све

Stojim sa sobom sam

Stojim sa sobom sam I život svoj u rosnoj kosi sa prkosom osećam Primičući se senci tajne Odupirući se površnosti svega Proničem u biće sveta Zenicu prapočetka Da odgovor pronađem I put svoj i vaseljenski nađem. Sa sobom provodim sitne sate I razmišljam o ideji svega Poimajući Da je sve živo što se kreće Čak i ono što je van naše planete! Povezanost uvek predosećam. I zato glasno znam... Nikada predak umirati neće Ta jasna struktura univerzuma U kojoj se zna kako poredak Treba da funkcioniše. Povezanost uvek predosećam. Jer šta je vaseljna do otac naš Od kog smo potekli I prve korake učili I po čijem obliku smo nastali I makar mislili da smo ga se odrekli Sve u njemu postoji Zbog čega naš život Živi! I verno o večnosti sanja.... Marijana (Arijana) Jakobac

Прикажи све

Arijana

Претражи овај блог