Samo hrabri umeju pevati o boli

Roboti neće nadvisiti pesnički zov
Nad studenim zvezdama istine
O kojoj su pevali mrtvi.

Ideologije neće pokositi ljudska sećanja 

Na svetlosna jutra tišina.

Lepota neće utihnuti.
Svet neće nestati.
Putovaće u svim neznatnim  pravcima 

I oblastima.

Tajna će otvoriti vrata opštosti i obznanjenosti.
Isceliće nas od površnosti.

Čovek će uprkos svemu, i dalje znati,
Ko je ko,
I ko je on.

Eho poezije, dopiraće do svih razapetih zvezda
I krvavih ljudskih srca koja su platila danak ovome svetu.

Procvetaće vizija pesnika vatre i ničega.
Razapeće se zastava znaka univerzuma

Nad pečatom greha ove planete,
Na kojoj će nevidljivošću istine

U ljudskim srcima zaživeti poezija.

Putovaće vizija Branka Miljkovića:
U svim srcima,
U svim nadama,
U svim čežnjama,
U svim pticama.

Hrabrost će dati prostor istini, jer...

Samo hrabri umeju pevati o boli. 
A ko peva o boli,
Peva o radosti.

M. J.