Пређи на главни садржај

O ljubavi


O ljubavi se ispredalo mnogo
Bajki
Sa mrtvim početkom
I savršenim krajem.

U obličju persone
Smrt je glumila ljubav
Zbog koje se ginulo,
Kralo
I ubijalo.

Jedni su govorili da je zanos
Razlog za njeno postojanje,
Drugi sigurnost,
Treći ko zna šta...?

Dok su samo pojedini o njoj spokojno ćutali.

Neki su joj podizali i 
Palate,
Gradove.

Pripremali
Svečanosti
Potrebe
Ratove...

Dok su samo pojedini o njoj spokojno ćutali.

Neki su je uzalud tražili:

U knjigama,
U molitvama,
U opijatima
U požudama
U fantazijama
U izneverenim očekivanjima.

Dok su samo pojedini o njoj  spokojno ćutali.

Neki su zbog nje, 
Čak i plutali 
Obeznanjeni
Od zaljubljenosti
Mrtvih očiju
U kojima živi glad.

Verujući slici
Kao plodu njihove mašte,
Njihove mašte!

A ne srcu?
A ne srcu što šapuće:

U drugom

U drugom

U drugom.

Jedni su se zanosili
Drugi plašili
Treći ko zna šta...?
Ispredali joj bajke
Podizali hramove
Izazivali ratove
Mrtvih očiju
Živih gladi.

Dok su samo hrabri
O njoj spokojno ćutali i gledali
I voleli.

Ne progovorivši

Ni reči o ljubavi

Ne progovorivši

Ni reči o ljubavi.

M.J.

Коментари

  1. Sve je tako lepo rečeno ... bilo šta dodati bilo bi suvišno, oduzelo bi lepotu koja se ćuti i, kao i ljubav, jedina deljenjem umnožava ... SPOKOJNO ĆUTANJE ... nisam pronašao lepšu metaforu za ljubav ...
    Blogspot krije neke od najlepših izvorišta inspiracije i kreativnosti u nepreglednom prostranstvu virtuelnog univerzuma ... koji kao i onaj realni zjapi uglavnom prazninom ... i ponekom setnom, hipersenzibilnom dušom ... Nadahnjujuće, ali to je Marijana .... otkriva je osmeh i duh setne vedrine :-)
    Neko ode u kafić na piće, ja jednostavno svratim do Vas na čašicu lepote duše ... Hvala!

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena  (zvuk klavira)   Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima...  - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog  i  nećeš drugde pronaći  TAJ dar...  do u mojim teškim   i  svetlim očima  za kojima si ži vot čitav čeznuo...   Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata -  rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk  flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo  stvaralaštvo u  meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor ...

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti  U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti ...

Stojim sa sobom sam

Stojim sa sobom sam  I život svoj  u rosnoj kosi sa prkosom osećam  Primičući se senci tajne Odupirući se površnosti svega Proničem u biće sveta Zenicu prapočetka Da odgovor pronađem I put svoj i vaseljenski nađem.  Sa sobom provodim sitne sate I razmišljam o ideji svega Poimajući Da je sve živo što se kreće  Čak i ono što je van naše planete!  Povezanost uvek predosećam.  I zato glasno znam...  Nikada predak umirati neće Ta jasna struktura univerzuma  U kojoj se zna kako poredak  Treba da funkcioniše.  Povezanost uvek predosećam.  Jer šta je vaseljna do otac naš Od kog smo potekli I prve korake učili I po čijem obliku smo nastali I makar mislili da smo ga se odrekli Sve u njemu postoji Zbog čega naš život Živi! I verno o večnosti sanja.... Marijana (Arijana) Jakobac