Krhkost

Ona me izdaje

Precenjujem se

Krhkost.

Telo mi je slabašno,

Zdravlje probirljivo

Iako samo deluje da nije tako.

Osećanja, prejaka za jednog čoveka

Za jedno telo

Koščato i jako.

To je forma bića.

Predistorija koja, govorila  je ovako:

Usled prevelike krhkosti

Platila je žrtvu

Jedva održivu u ovom svetu,

I razvila snagu,

Tešku i bolnu

Za nevinost misli

Predala se čedu.

Kroz iverje i trnje,

Prolazila često,

Predala se bolu,

Očeličila volju.

- Čuvaj se, šapuće nebo,

Šuškaju ptice, pozdravljaju

Letpirići.

O, koliko je njegovo oko sveto.

Vetar je srce prionuo,

Neobuzdano od radosti

Govorljivo i sveto.

Šta jedno dete zna

Na počektu svog puta?

Ne izdaj naivnog stvora

Koji jedino za rđavost ne zna.

Čuvajte decu,

Čuvajte nemoćne,

Dajte im vrč

Iz izvora

Krepke čistosti.

Nebo...

Čedo moje sveto,

Suze mi naviru,

A ja bih snagu,

Besmtrnost

Dašak dobrote što će obići krug.

Svetlost u svetlosti, vreme na pretek

Za sve i svakog.

Bol

Je voleti,

Nego odustati.

- Čuvaj se, govori mi nebo.

To je teško, askeza koju nisi izabrao,

Zdravlje koje te je nadmašilo

Stres koji te je oslabio.

Umor,

Borba,

Do iglenih granica

Jedva održivih života.

Koliko puta?

Samo ti znaš!

Toliko toga, na ramenima....

Za tako malo godina.

Ne, čovek odveć jaka srca,

Može podneti,

Ali do određenih granica.

Šta se dešava kada padnem,

Umorna od truda u kom ne mogu da stanem?

Ne, moje srce, ne,

Ne mogu te napustiti, ja nisam čovek bez tebe,

Ja sam leš

Bez ljubavi!

Sve je isključivo na meni.

Od samog početka,

Trpim terete.

Kako i kada ustajem?

Ko me leči?

A neko me leči, a neko me voli,

A moje ptice, brzalice, stide se

Tvoje pomoći.

Misle se:

- Jače smo od tebe.

Varke varljive,

Kad god na snagu previsoko polete,

Nisko padaju.

O, koliko samo padovi svetlosnuća vrede.

I dalje stojim, prisećam se,

Osećam...

Više ne mogu ovako.

Tražim pomoć a ona me nema,

Govori  gorko:

- Zašto me ne vidiš dete?

Mašem ti, većma,

Toliko te volim!

O, nebo moje sveto!

Govoriš:

- Čuvaj se.

Izvor je tako malena

Istina,

Krhka radost,

Koja vraća kroz slabost.

Dostojna življenja.

M.J.