Heruvimov šapat

Šapućem ti reči koje ti niko nikada neće reći,
Ime čiji blagoslov nosi zlatno zrnevlje nadahnuća,
Nadu što se lukavo vrpolji u žmarcima dlanova tvojih
Kao nemarna ptica koja ne spozna svoja krila.
Šapućem ti dane, sedmice, mesece, brojeve, godine i vekove.
Živote - prošle - buduće i sadašnje.
Sve što umem da ti kažem jeste sledeće:

- Duša je izgrađeni hram saznanja
i preleposti svetova.
Vera nije ništa drugo do prah neotkrivenih budućnosti.
U srcu čitavog sveta, onog svevišnjeg i ovog sveopšteg,
Govoriće tišina, bez razuma.
- Kako to?
Upitah Heruvima, a on mi odgovara:
- U svetlosti ne bdiju pravila, u svetlosti bdije čovek sam i njegova duša.

M. J.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti

Прикажи све

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena (zvuk klavira) Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima... - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog i nećeš drugde pronaći TAJ dar... do u mojim teškim i svetlim očima za kojima si ži vot čitav čeznuo... Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata - rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo stvaralaštvo u meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor u kom vidim kakvim te je stvorio Bog porušimo granice ljubavi! Počela je

Прикажи све

Stojim sa sobom sam

Stojim sa sobom sam I život svoj u rosnoj kosi sa prkosom osećam Primičući se senci tajne Odupirući se površnosti svega Proničem u biće sveta Zenicu prapočetka Da odgovor pronađem I put svoj i vaseljenski nađem. Sa sobom provodim sitne sate I razmišljam o ideji svega Poimajući Da je sve živo što se kreće Čak i ono što je van naše planete! Povezanost uvek predosećam. I zato glasno znam... Nikada predak umirati neće Ta jasna struktura univerzuma U kojoj se zna kako poredak Treba da funkcioniše. Povezanost uvek predosećam. Jer šta je vaseljna do otac naš Od kog smo potekli I prve korake učili I po čijem obliku smo nastali I makar mislili da smo ga se odrekli Sve u njemu postoji Zbog čega naš život Živi! I verno o večnosti sanja.... Marijana (Arijana) Jakobac

Прикажи све

Arijana

Претражи овај блог