Krila

Monarch Butterflies In Garden by Ginette Callaway

Često pomislim kako nešto nije u redu
Dok mudrost zelenog hrasta
Sluša otužnu priču dečaka
Čiju rođena majka ne čuje.

Često pomislim kako nešto nije u redu
Dok ton koji sam u dubokoj slabosti
Povisila na bližnje,
Nije ličio na mene.

U osetljivosti deteta, preispitujući se posle,
Pitam se:
Jesam li grub čovek odista?
Ukoliko nisam, zašto me život takvim načini, i je li je to bio
Život odista?

Često pomislim i mislim, koliko smo odgovorni za svoje postupke
U svakom minutu, sekundi koja trenutno obitava,
I kako smo detinjasti  kada su naše velike odluke i bližnji u pitanju
Dok za tuđe potrebe i nevolje ne marimo.
I koliko nas ovaj teatar vidljivosti, u kojem trenutno tumačimo svoje uloge
Čini parodičnima. 

Kako olako shvatamo smrt
Pred kojom ponizno istorijski klečimo
A život sa najvećim strahom
Koji peče,
Kao što svetlost peče one koji se naslađuju grehom.

I kako reč, koja ljubav nekad beše, veličamo, popločavajući je najboljim
Namerama.

Često mi suze naviru, jer su sva moja sećanja i osećanja ustvari boje krila Šarenila
Nekog dalekog sveta kojem su strani pojmovi: izdaja, laž, mržnja i blud.
U lepetu njihovom...
Nosim terete, koji nisu moji.

Koliko ljubav prema svetu košta,
Gospode,
Samo ti
Znaš!
I koliko te u srcu nosi tako čisto duša nečija!
Postoji li ona,
U jednom parčetu zemlje, zakonu, običaju, religiji, knjizi?
Nije li cvet koji se danas rađa, a sutra mre
Seme večnosti?
Nije li jutro na horizontu što se smeši
Uskrsnuće tame,
Ti?

Ponekad čovek oseti kao da ima krila koja nemirno poigravaju dok Progovaraju.
Ukoliko ih neko okrzne
Ona, čak i u tom bolu
Umeju da zbore:
Teško je ostati dobar, no izdrži!

Često pomislim i odlučim čvrsto na čemu ću se zadržati...
Potom,
Dalje poći, i ustrajati
Večno u večnosti.

M.J.