Jutro

Wim Wenders

Osećaš se prazno,
Slomljeni su ti stubovi kičme
I mirisi jutarnjih staza,
U ovoj jeseni nakon kiše
Kao da sve umire,

Ni hram koji gledaš preda se,
Oprati se ne može.

Tvoji konci su poljupci silnih osećanja,
Čitav ljudski svet
Probada te.

Beži, beži, beži
Dete moje milo!

Niko, ne vidi te.

Osećaš se prazno
Slomljeni su ti stubovi kičme
I mirisi jutarnjih topola.
U ovoj jeseni nakon kiše 
Kao da svet umire,
Ni anđeo svetline mrzeti ga ne može.

M.J.