Dajte tajnu jedni drugima
Dajte samoću
Dajte prostor
Dajte čitstotu
Dajte radost
Dajte ludost
Dajte hir
Dajte mir
Za svemir svetog Sna.
Dozvolite srcu ludom, srcu ludom i nerazumnom da pogreši,
Ispadnite budala!
Neka vam se smeju neuki.
Trčite, vrištite kao dete.
Uskliknite s ljubavlju: Hej, čoveče, ja sam živ!
Padnite na zadnjicu!
Neka pomisle da ste ludi.
Dešavaju se čuda,
Kada shvatite koliko su vaša ostvarenja luda.
Odjednom, sve je nalik na bajku,
Sladunjavu balalajku, koju delate sami.
Zato,
Priznajte sebi kao Hogar strašni: Budala sam, budala! La-la-la!
I nakon toga, štucnite kao Super Hik, jer u srcu znate
Da je sve ustvari, samo dobar trik!
Putem nestrpljenja
Bićete strpljenje.
Putem nesigurnosti
Bićete sigurnost.
Počujte taj mir radosti koji u vama vapi čitavog života!
Ne dozvolite ulozi, da vas ubedi!
Ako imate nemir, ekspoldirajte kao raketa.
Neka iz vas poteku svi vatrometi ovozemljaskih radosti.
Ako se jednom otkačite kao čigra,
Neće se vrteti svet oko vas,
Već vi oko njega.
Zato, trčite po kladrmama naših starih puteva, naših starih drugova i drugarica,
Naših starih predaka!
Vijajte decu malu,
U potri Crkve imena Marijinog.
Predajte se bar jednom tom danu ludila.
Ako ne sad, kad ćete?
Ne stidite se da se izdignete.
Pa čak i kada se zagubite, kao zrno graška.
Aman, deco velika, odskočite od zemlje,
Odrastite već jednom iz velikih odela u male ćudi! U šašave konfete!
Otkočite taj bunt ironije koji vas koči da postanete bića radosti.
Odlepršajte u svoj svet, bar jedan dan.
Ko zna, možda vas baš u toj odluci idile vaših čežnja zadesi kiša.
No, ne marite za to puno,
Recite svom raspadnutom kišoberu: Daj mi krila!
I čudo će se desiti!
Nećete poleteti,
Hodaćete po zemlji zajedno, kao jedno!
Nije potrebna velika mudrost za konačno izuvanje cipela.
Ako vam se plače, plačite.
Ako vam se vrišti, urlajte,
neka opet misle da ste ludi,
U dubuni srca, vi znate, iskrenost je oduvek šašava.
Oduvek trapava, oduvek tupava, oduvek naiva,
Ali samo za neuke.
Ogolite se, neće vas ništa koštati, neće vas niko nagraditi,
Neće vas niko poboljšati. Neće vam niko, ama baš niko reći: Hvala!
Molim?
Kako?
Šta?
Kada?
Zašto?
Pa šta!
Tako razotkriveni, nećete postati otkriveni.
Samo ćete poleteti kao ludi klovn radosti,
Kao lumbalon helijumski, što se detinje nasmejao
Frojdu i analizi.
I konačno, neka čuju svi svetovi, gore, i vetrovi:
-Hej, hej, hoću
crvenom nosu da sam istinski smisao postojanja.
Tara- ra-raaaam! Buđenje, došlo je vreme!
Jendo veliko zvonce svih naših uzbuna ega zvoni i kaže:
Smeh!
-Molim?
-Pa smeh, smeh, smeh!
( A mi svi u čudu ).
-Smeh kao smehotres,
Smeh kao lek,
Smeh kao lelek,
Kao rep,
- Ček, ček, muzika rep, ili životinjski rep?
Hahahhahahaha, samo bez razloga...
Aman, smejte se neobuzdana deco!
Ne pitajte! Ne patite!
Sve što je potrebno za smeh, jeste osmeh!
Vi, baš tako veliki ste našli da ostarite sada?
Verujte, nikad nije kasno!
Ko zna, možda se jednog dana ipak probudite,
Baš vi,
Sasvim ludi i trapavi.
Možda vam na um padnu razne ludorije iz potisnute mladosti,
Možda odjednom postanete kućni akrobata, sportista kreveta, gimnastičar gadnog odevanja,
I potrčite u komšijinu avliju,
Odskočite -još uvek mamurni od burne noći pijančenja-
do njegovog štrika....
I onda....
Gle, lepote prave.
Jos uvek nerasanjeni,
Ponosno stavite njegove gaće na svoju čupavu glavu i otrčite u svoju sobu malu,
Stanete ispred ogledala umazanog od vaših silnih ogledanja
i kažete sebi, sasvim glasno i raskalašno:
Sviđaš mi se!
Možda će na površinu isplivati
Svi virovi vaših rupa koje ste godinama začepili brigom.
Možda vam se kolevka svih zvezda ovih nebesa koju ne gledamo, nasmeje tiho
Kao najlepša balada.
Ništa vas ne košta da probate.
Potreban je samo jedan dan u ovom velikom životu.
Jedan savet, jedan mali svet, koji vam nijedan psihić neće ovako kasti:
-Od svog automobila, napravite igračku za male stvari.
Svu grozotu fosilnih ostataka, izbacite vi sami, i pozovite decu
Unutra.
Neka vas nauče ispočetka:
Kako se iskrenošću putuje!
****
Nije poezija samo za mučenike, već za nejake.
Da smo stena u okrilju blagostanja,
Kroz nas bi besedila isključivo tišina i istina.
*****
Zamaptite, svako otvaranje,
Svako ispovedanje,
Svaka predaja,
Svako pitanje koje vas muči
Nije sramota i nije laž,
Već samo put ka vašoj tišini.
Vrata su vam otvorena, širinom,
izaberite sami.
M.J.
Dajte samoću
Dajte prostor
Dajte čitstotu
Dajte radost
Dajte ludost
Dajte hir
Dajte mir
Za svemir svetog Sna.
Dozvolite srcu ludom, srcu ludom i nerazumnom da pogreši,
Ispadnite budala!
Neka vam se smeju neuki.
Trčite, vrištite kao dete.
Uskliknite s ljubavlju: Hej, čoveče, ja sam živ!
Padnite na zadnjicu!
Neka pomisle da ste ludi.
Dešavaju se čuda,
Kada shvatite koliko su vaša ostvarenja luda.
Odjednom, sve je nalik na bajku,
Sladunjavu balalajku, koju delate sami.
Zato,
Priznajte sebi kao Hogar strašni: Budala sam, budala! La-la-la!
I nakon toga, štucnite kao Super Hik, jer u srcu znate
Da je sve ustvari, samo dobar trik!
Putem nestrpljenja
Bićete strpljenje.
Putem nesigurnosti
Bićete sigurnost.
Počujte taj mir radosti koji u vama vapi čitavog života!
Ne dozvolite ulozi, da vas ubedi!
Ako imate nemir, ekspoldirajte kao raketa.
Neka iz vas poteku svi vatrometi ovozemljaskih radosti.
Ako se jednom otkačite kao čigra,
Neće se vrteti svet oko vas,
Već vi oko njega.
Zato, trčite po kladrmama naših starih puteva, naših starih drugova i drugarica,
Naših starih predaka!
Vijajte decu malu,
U potri Crkve imena Marijinog.
Predajte se bar jednom tom danu ludila.
Ako ne sad, kad ćete?
Ne stidite se da se izdignete.
Pa čak i kada se zagubite, kao zrno graška.
Aman, deco velika, odskočite od zemlje,
Odrastite već jednom iz velikih odela u male ćudi! U šašave konfete!
Otkočite taj bunt ironije koji vas koči da postanete bića radosti.
Odlepršajte u svoj svet, bar jedan dan.
Ko zna, možda vas baš u toj odluci idile vaših čežnja zadesi kiša.
No, ne marite za to puno,
Recite svom raspadnutom kišoberu: Daj mi krila!
I čudo će se desiti!
Nećete poleteti,
Hodaćete po zemlji zajedno, kao jedno!
Nije potrebna velika mudrost za konačno izuvanje cipela.
Ako vam se plače, plačite.
Ako vam se vrišti, urlajte,
neka opet misle da ste ludi,
U dubuni srca, vi znate, iskrenost je oduvek šašava.
Oduvek trapava, oduvek tupava, oduvek naiva,
Ali samo za neuke.
Ogolite se, neće vas ništa koštati, neće vas niko nagraditi,
Neće vas niko poboljšati. Neće vam niko, ama baš niko reći: Hvala!
Molim?
Kako?
Šta?
Kada?
Zašto?
Pa šta!
Tako razotkriveni, nećete postati otkriveni.
Samo ćete poleteti kao ludi klovn radosti,
Kao lumbalon helijumski, što se detinje nasmejao
Frojdu i analizi.
I konačno, neka čuju svi svetovi, gore, i vetrovi:
-Hej, hej, hoću
crvenom nosu da sam istinski smisao postojanja.
Tara- ra-raaaam! Buđenje, došlo je vreme!
Jendo veliko zvonce svih naših uzbuna ega zvoni i kaže:
Smeh!
-Molim?
-Pa smeh, smeh, smeh!
( A mi svi u čudu ).
-Smeh kao smehotres,
Smeh kao lek,
Smeh kao lelek,
Kao rep,
- Ček, ček, muzika rep, ili životinjski rep?
Hahahhahahaha, samo bez razloga...
Aman, smejte se neobuzdana deco!
Ne pitajte! Ne patite!
Sve što je potrebno za smeh, jeste osmeh!
Vi, baš tako veliki ste našli da ostarite sada?
Verujte, nikad nije kasno!
Ko zna, možda se jednog dana ipak probudite,
Baš vi,
Sasvim ludi i trapavi.
Možda vam na um padnu razne ludorije iz potisnute mladosti,
Možda odjednom postanete kućni akrobata, sportista kreveta, gimnastičar gadnog odevanja,
I potrčite u komšijinu avliju,
Odskočite -još uvek mamurni od burne noći pijančenja-
do njegovog štrika....
I onda....
Gle, lepote prave.
Jos uvek nerasanjeni,
Ponosno stavite njegove gaće na svoju čupavu glavu i otrčite u svoju sobu malu,
Stanete ispred ogledala umazanog od vaših silnih ogledanja
i kažete sebi, sasvim glasno i raskalašno:
Sviđaš mi se!
Možda će na površinu isplivati
Svi virovi vaših rupa koje ste godinama začepili brigom.
Možda vam se kolevka svih zvezda ovih nebesa koju ne gledamo, nasmeje tiho
Kao najlepša balada.
Ništa vas ne košta da probate.
Potreban je samo jedan dan u ovom velikom životu.
Jedan savet, jedan mali svet, koji vam nijedan psihić neće ovako kasti:
-Od svog automobila, napravite igračku za male stvari.
Svu grozotu fosilnih ostataka, izbacite vi sami, i pozovite decu
Unutra.
Neka vas nauče ispočetka:
Kako se iskrenošću putuje!
****
Nije poezija samo za mučenike, već za nejake.
Da smo stena u okrilju blagostanja,
Kroz nas bi besedila isključivo tišina i istina.
*****
Zamaptite, svako otvaranje,
Svako ispovedanje,
Svaka predaja,
Svako pitanje koje vas muči
Nije sramota i nije laž,
Već samo put ka vašoj tišini.
Vrata su vam otvorena, širinom,
izaberite sami.
M.J.
Коментари
Постави коментар