Пређи на главни садржај

PRVI LET









PRVI LET

    Sunce je progovorilo šaputavo, osvetlilo komoru mraka i dalo biser Vermerovoj devojci. Vreme je prevalilo telo, i to iznad tela, izraslo je u večnost duguljastih puteva. 
  Ako vidimo predele okom starih majstora, morali smo osetiti Ikarov pad.  
More njiše naš san što plevimo u izrastanje ruža ili puštamo da tone.  
Tiha putanja nekad ne da mira, u njoj čujemo glas sopstva: 
Da li se vratiti biću snova koje je oduvek tu? 
   Strane sveta nose istrošene i ponovo rođene procese. Postoji li kraj iza kraja?           Toliko toga želimo da u željama često nestanemo. 
Pusti sve svoje boje, neka teku, neka plešu, jer sigurno si jedna od njih, znam da jesi.           
   Znam da plačeš i smeješ se, to je toliko prirodno. 
Suze čiste naša korita suštine unutar kapaka.  
Koliko smo toga porešili, kada se plašimo te čistine koja je oduvek tu. 
   Nije odgovornost vrčonoša Heba, niti požuda koja će ti pružiti ruke kada osetiš prve muke pri topljenju krila...
Ikar leteše visoko visoko i osetiše prostranstva dubina. 
More gaji svoje vrtloge nove i stare, iz kojih je rođen i prvi let.

 M.J.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena  (zvuk klavira)   Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima...  - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog  i  nećeš drugde pronaći  TAJ dar...  do u mojim teškim   i  svetlim očima  za kojima si ži vot čitav čeznuo...   Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata -  rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk  flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo  stvaralaštvo u  meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor ...
1 коментар
Прикажи све

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti  U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti ...
4 коментара
Прикажи све

Plašt princa

  (Posvećeno Branku Miljkoviću)  Hodite sada trubaduri Napišite simfoniju vaseljene. Zar ne vidite: Pesnikovo čelo krvari nad grobom civilizacije? Nebo će nam pokazati čast A vetrovi razotkriti čeoni plašt u kojem se: roje… Roje se Gospode! Ptice Vatre I Dobrote. Crni jamb i kamen, usahla srca i dubine… On je kamen veći od života. On je kamen, Dotakao si ga toliko puta. Bog mu je rekao: – Naći ćeš me i videti da me nema, Dotakao si me. Ništa a opet vatra, tvog čela, Poigrava se Mestima zapisanim pre svih nas! Marijana Jakobac
Постави коментар
Прикажи све