Arijana

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti  U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti

Ličnost koja nije spoznala sebe, ima pritajeni strah od svoje unutrašnjosti i samoće, zato želi da kontroliše svet oko sebe. Svesno laganje nekog da je gluplji nego što misli je pokušaj da se njegov duh i ličnost ubiju do maksimuma.  Onaj koji polazi od pretpostavke da su drugi glupavi, polazi od stereotipa da su jednodimenzionalni i prosti.  On ovakvim postupkom ograničavanja dugih, nesvesno ograničava sebe, i zato uspostavlja kontrolu nad drugim bićima. On ne zna i negira, da čovek u biti nije glup i jednodimenzionalan, nije duh ili materija, nije samo jedna ili druga krajnost, već je kompleksan i višedimenzionalan, kao i sve u ovom svetu. Kompleksnot je nemoguće kontrolisati drugačije, nego njenim suzbijanjem, ograničavanjem i definisanjem, a najdelotvorniji čin, kao što smo već videli kroz celokupnu ideološku istoriju za takvo nešto je: strah.  Samo pokornošću i osećajem krivice, čovek postaje sve manje svestan svoje vrednosti.  Samo jednostranošću i kratkoročnim rešenj

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena  (zvuk klavira)   Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima...  - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog  i  nećeš drugde pronaći  TAJ dar...  do u mojim teškim   i  svetlim očima  za kojima si ži vot čitav čeznuo...   Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata -  rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk  flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo  stvaralaštvo u  meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor u kom vidim kakvim te je stvorio Bog porušimo granice ljubavi! Počela je

Nekud bih da idem Ne znam kuda idem   Beže mi koraci Plove misli Vrti se ploča u krug   Sve bi da se vrati U to vreme Nostalgija   Isključi kompjutere Podigni čašu Budi zanos  Revolucija Izuj cipele i hodaj U spirali noći Dok iz betona para isijava Sa muzikom i pesmom Zanesen i lud Uz ritmove  igraj Dok pada noćna kiša Ne planiram tok Želim da sam vetar Koji raznosi poruke   Ne  Ne mogu Nikad nisam umela Organizacija i planovi Definicija Sve me guši Ja bih samo da osećam Revolucija Marijana Jakobac

    Tišina me zove Tamo Gde je Sunce Moj dom Gde rosa čisti neprohodne staze Za vilinsko mi plesne korake    Prigrli me nežno ti   O čudesna kraljice   Svetiljko mira   Što nestašno treperiš   U krilima pluća mojih Bez osuda i kritika   Tamo gde mi priroda šapuće   Bez sveta kojem nikada nisam pripadala Bez reči koje mi govore     Šta bih trebalo da menjam   Bez onih koji me nikada nisu ni ugledali   U dušu   Tamo je moj Izvor Moj dom   Suština Prigrli me nežno ti O čudesna kraljice Svetiljko mira Što nestašno treperiš U krilima pluća mojih Bez osuda i kritika Marijana Jakobac

Devojka po imenu Florjan Dramska pesma Lica: Florjan i hor Pun je mesec, devojka po imenu Florjan izlazi na scenu umotana u zvezde sa cvetom u kosi Hor već uveliko stoji na sceni sa druge strane, u sredini je mesec. Devojka po imenu Florjan reče: - Kada sa sobom ostanem nebo postaje plavlje Hor: - A dani? Florjan: - A dani živi izleti mašte u purpurnim tokovima Moje svesti Florjan tužno uzvikne: - Teško je! Hor dramatično vikne: - Veoma je teško! Florjan tužno uzvikne: - Teško je! - Objasniti svetu ovome Spoznat svet pre rođenja Život moj je davno ostvareni san Hor je iznenađeno upita: - A nebo? Florjan odgovara: - A nebo granica sa koje svakodnevno silazim na zemlju Hor uplašeno uzvikne: - Teško je! Devojka po imenu Florjan dramatično vikne: - Veoma je teško! Hor uplašeno uzvikne: - Teško je! Florjan: - Objasniti svetu ovome ostvareni duh pre rođenja Hor je zabrinuto upita: - I već viđen raj? Devojka po imenu Florjan smireno izgovori: - I već viđen raj koji je ponovo Potrebno spustiti