Пређи на главни садржај

Постови

Traganje za Bogom

Gde si Bože? U ovim kasnim satima da me pogledaš, dok sama sedim u tmini, na staroj hoklici, ispred slike Poljubac od Gustava Klimta i tražim Svetlost. Pokaži mi put, sada kad ga nemam, dok izgubljeno lutam u vrtlogu svojih misli, bez igde ikog.  Svakog jutra slušam Vivaldija, i cvrkut ptica, i poželim da sam ptica, da bih mogla da dotaknem tvoje nebo. U traganju za slobodom, i bežanju od mediokriteta, u ratu sa autoritetom, čovek izgubi sebe, a želeo je da osvoji slobodu, u borbi s ovim svetom, da trči od njega daleko, kao lep beli konj na poljani. Da živi na distanci, kao Šopenhauer. I pita se zašto je toliko slušao svoje srce, i verovao drugima? Zašto nije ostao sa njima samo na dobar dan? Kao monah, koji ne želi da mu drugi ukradu svet, i svaki dan u molitvi susreće Tvorca, odlučio je da se povuče od sveta.  Sve te granice, i ideologije, uloge u koje nas stavljaju, gde su? Ja ih ne vidim, jer gledam kroz tvoju suštinu.  Kada bi mogla da budem list, koji srećno putuje ...
Недавни постови

Indijanci znajte da sam na vašoj strani

Povedi me Bože u tvoj hram Gde stanuje mir muza Gde vetar peva o slavi Gde šume pozivaju na ritualni ples Gde stene pokazuju snagu večnosti Gde voda kupa umorne ruke Gde se zemlja spaja sa nebom I sunce najavljuje ponovni dolazak Korenskih naroda - starosedelaca. Pokaži mi blagodeti duše  I oslobodi me nepotrebnih suza Nepripadnost je raj Nepodređenost stav I odjeci meke duše u divljini  Sada se mešaju sa izvorom Dok u drevnim zapisima  Stoji budućnost sveta Gledam konja kako slobodno  Galopira I peva pesmu o nigdini. Nigde sam ja Van granica i zakona  U najdubljoj tački na moru U najudaljenijem tragu u vaseljeni Van prostora i vremena.  U dubini i tami Svetlost me pronalazi Dok lutam sama u osami I pešačim mesecima U potrazi za predacima I starim izgubljenim narodima Indijanci znajte da sam na vašoj strani! Marijana Jakobac

Plašt princa

  (Posvećeno Branku Miljkoviću)  Hodite sada trubaduri Napišite simfoniju vaseljene. Zar ne vidite: Pesnikovo čelo krvari nad grobom civilizacije? Nebo će nam pokazati čast A vetrovi razotkriti čeoni plašt u kojem se: roje… Roje se Gospode! Ptice Vatre I Dobrote. Crni jamb i kamen, usahla srca i dubine… On je kamen veći od života. On je kamen, Dotakao si ga toliko puta. Bog mu je rekao: – Naći ćeš me i videti da me nema, Dotakao si me. Ništa a opet vatra, tvog čela, Poigrava se Mestima zapisanim pre svih nas! Marijana Jakobac

Stojim sa sobom sam

Stojim sa sobom sam  I život svoj  u rosnoj kosi sa prkosom osećam  Primičući se senci tajne Odupirući se površnosti svega Proničem u biće sveta Zenicu prapočetka Da odgovor pronađem I put svoj i vaseljenski nađem.  Sa sobom provodim sitne sate I razmišljam o ideji svega Poimajući Da je sve živo što se kreće  Čak i ono što je van naše planete!  Povezanost uvek predosećam.  I zato glasno znam...  Nikada predak umirati neće Ta jasna struktura univerzuma  U kojoj se zna kako poredak  Treba da funkcioniše.  Povezanost uvek predosećam.  Jer šta je vaseljna do otac naš Od kog smo potekli I prve korake učili I po čijem obliku smo nastali I makar mislili da smo ga se odrekli Sve u njemu postoji Zbog čega naš život Živi! I verno o večnosti sanja.... Marijana (Arijana) Jakobac

Bačen u svet

Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Vuk je zavapio za prijateljstvom I tražio srodnika da ga prati. Njegov izmišljeni Čopor se ukrcao na brod od zlatnih iskri i ogledala i zapevao odu: "Za poeziju se borimo Njome svetlosti živimo U nama obitava lirika I epskih bitaka vulkanska celina Iz naših pera izvire srce stiha Kao prapočelo svega Oslobodićemo planetu od svih zlotvora U ime slobode sveta." Bačen u svet nevešt i stran Stranac si u gomili nesnađen i čudnovat Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti i krhosti pati Među većinom bez osećajnosti-misli duha. Borac ili pesnik? Prometej ili heruvim? Prokletstvo je i jedno i drugo biti  U ovoj gruboj nečovečnoj stvarnosti. Bačen u svet nevešt i stran Da li si stranac u gomili nesnađen i čudnovat? Leptir ili Vila? Harfa ili violina? Tvoja originalnost nežnosti ...

Esej

Ličnost koja nije spoznala sebe, ima pritajeni strah od svoje unutrašnjosti i samoće, zato želi da kontroliše svet oko sebe. Svesno laganje nekog da je gluplji nego što misli je pokušaj da se njegov duh i ličnost ubiju do maksimuma.  Onaj koji polazi od pretpostavke da su drugi glupavi, polazi od stereotipa da su jednodimenzionalni i prosti.  On ovakvim postupkom ograničavanja dugih, nesvesno ograničava sebe, i zato uspostavlja kontrolu nad drugim bićima. On ne zna i negira, da čovek u biti nije glup i jednodimenzionalan, nije duh ili materija, nije samo jedna ili druga krajnost, već je kompleksan i višedimenzionalan, kao i sve u ovom svetu. Kompleksnot je nemoguće kontrolisati drugačije, nego njenim suzbijanjem, ograničavanjem i definisanjem, a najdelotvorniji čin, kao što smo već videli kroz celokupnu ideološku istoriju za takvo nešto je: strah.  Samo pokornošću i osećajem krivice, čovek postaje sve manje svestan svoje vrednosti.  Samo jednostranošću i ...

TI

Otvorila je vrata od koncertne dvorane U kojoj nije bilo nikog Potom sela za klavir da svira Šopena  (zvuk klavira)   Obratila se auditorijumu kog nije bilo sledećim rečima...  - Onako kako može da te voli pesnik Voli te samo Bog  i  nećeš drugde pronaći  TAJ dar...  do u mojim teškim   i  svetlim očima  za kojima si ži vot čitav čeznuo...   Prestala je da svira klavir i zamislila je... (zvuk harfe) - Znao si da ću pokucati na tvoja vrata -  rekla je tiho. A onda je zamislila... (zvuk  flaute) i rekla - Sanjaj O Ženi što će ti pisati stihove univerzuma plesa u derviškoj strasti krugu van tela i sveta. A onda... (zvuk oboe) - To je momenat kada muškarac samo jedanput u ženi probudi divljenje - rekla je i zamislila... (zvuk kontrabasa) - Ti A onda... (zvuk violončela) - Ah koliko su retki... Kao ti koji svojim delom inspirišu čitavo  stvaralaštvo u  meni. A onda... (zvuk saksofona) - Tvoja sam muza a ti moj prozor ...